GHRP-2, GHRP-6 ili ipamorelin? Tri agonista, isti receptor, različita sporedna dejstva

Tri peptida, isti receptor, tri različita odgovora na pitanje šta se od ogleda želi. Ovaj tekst prolazi kroz razlike i kroz to šta one praktično znače.

Isti receptor, različit profil

GHRP-2, GHRP-6 i ipamorelin svi vezuju GHS-R1a — grelinski receptor — i pokreću oslobađanje hormona rasta iz hipofize. To što se uprkos tome ponašaju različito potiče od toga što aktivacija receptora nije jedna jedina stvar: različiti ligandi mogu da favorizuju različite delove signalizacije receptora, a uz to mogu imati i različit afinitet prema srodnim metama.

Sva tri redom

GHRP-6 je najstariji od njih, heksapeptid iz prve generacije. Snažno oslobađa GH, ali i snažno aktivira signalizaciju apetita. Grelin jeste signal gladi, pa dejstvo nije sporedno nego neposredna posledica izbora receptora. GHRP-6 je prvi izbor kada je predmet istraživanja upravo regulacija apetita.

GHRP-2, zvan i pralmorelin, usmereniji je molekul: jače oslobađanje GH po količini i izrazito slabiji signal apetita. Uz to ima i neuobičajenu zaslugu u ovoj kategoriji — korišćen je klinički kao dijagnostički provokacioni test rezerve GH u hipofizi. Ograničenje je to što pri višoj izloženosti utiče i na kortizol i na prolaktin.

Ipamorelin je pentapeptid izričito konstruisan radi selektivnosti. Pri dozama koje ipak oslobađaju GH, u studijama ne pokazuje merljiv uticaj na kortizol, prolaktin ili apetit. Cena je slabije maksimalno oslobađanje GH.

Zašto selektivnost često preteže nad jačinom

Ovo je glavna poenta teksta. Ako ogled želi da sazna šta radi povišen nivo GH, a molekul koji podiže GH istovremeno podiže kortizol i menja unos hrane, onda ogled ima tri objašnjenja za svako zapažanje umesto jednog.

Kortizol utiče na promet proteina, imunsku funkciju i metabolizam glukoze. Promenjen unos hrane utiče na praktično svaku metaboličku meru ishoda koja postoji. Rezultat koji se jednako dobro može objasniti bilo kojim od njih nije rezultat o GH.

Zato je ipamorelin zamenio starije GHRP-e kao standardni alat, iako je slabiji — slabije i protumačivo pobeđuje jače i dvosmisleno u većini postavki.

Kada se ipak biraju ostali?

• GHRP-6 kada se želi proučavati regulacija apetita i energetskog bilansa preko grelinskog sistema. Tada je jako dejstvo sama promenljiva.
• GHRP-2 kada je potrebno maksimalno oslobađanje GH, a uticaj na kortizol i prolaktin može da se kontroliše ili izmeri.
• Ipamorelin u svemu ostalom, a naročito u kombinaciji sa analogom GHRH.

Koliko je dokumentacija jaka?

To da sva tri oslobađaju GH preko GHS-R1a čvrsto je utvrđeno i pokazano kod čoveka. Profil selektivnosti ipamorelina pokazan je u više studija. Dijagnostička primena GHRP-2 klinička je stvarnost u Japanu.

Ono što važi za celu grupu: oslobađanje GH je posredna promenljiva. Kontrolisanih dugoročnih studija o ishodima na tkivu ima malo, a odnos između pulsnih vrhova GH i stvarnih dejstava u tkivu složeniji je nego što se obično predstavlja.

Kategorija: Peptidi za trening.